NEKOLIKO KORISNIH LEKCIJA ZA SRBIJU S OBALA BALTIKA

Naše kontroverze na estonski način

Neobična je i puna zanimljivih kontroverzi itekako vrednih istraživanja Estonija, mala baltička zemlja čija granica sa Rusijom istovremeno čini i najseveroistočniju tačku Evropske unije i NATO. Smeštena je, ali ne baš i ugodno ušuškana, između Baltičkog mora, Finskog zaliva i Rusije od koje je, nakon raspada SSSR-a, 1991. izdejstvovala samostalnost; što je Estoncima svakako išlo u prilog na putu ka EU, gde su ušli 2004, u zgodnom pograničnom paketu s druge dve baltičke države – Litvanijom i Letonijom. Estonija još nije u evrozoni, ali je donedavno imala odlične šanse da uskoro napravi i taj poslednji iskorak, pre svega zahvaljujući povoljnoj klimi za strane investicije, što je dovelo do ekonomskog buma a zemlji izvojevalo epitet baltičkog tigra. Međutim, SEK-a je ovde veoma brzo uzela danak i Estonija je zapala u ozbiljnu recesiju, pre svega zbog svoje otvorene ekonomije i prevelike zavisnosti od uvoza i izvoza; što je čini posebno ranjivom na kretanja na svetskom tržištu. Naime, Estonija izvozi za naše uslove potpuno neverovatnih 90 odsto svoje ukupne proizvodnje, ali istovremeno mora i da uveze puno toga što joj nedostaje.

Inače, estonski novinari su veoma ponosni na zavidnu slobodu štape i efektnost objavljenog, što su izborili bez previše muke, odlukom izvesnih političara s vizijom da rad vlade, parlamenta i svih javnih službi učine apsolutno transparentnim i lako dostupnim. Tome je umnogome kumovala i još jedna vizionarska ideja o stvaranju world wide web države, u kojoj je bežični internet besplatan i svima dostupan; zbog čega se prosečan Estonac ne razdvaja od svog voljenog lap-topa. Ovaj pionirski e-government, na koji se još nisu odlučile ni mnogo razvijenije države, uveden je za svega tridesetak dana i drastično je pojeftinio rad državnih organa kroz uštedu papira, jer ministri, poslanici i ostali službenici sve dobijaju i šalju u elektronskoj formi. Takođe, i njihov rad je time umnogome ubrzan, te se dešava da sednice vlade sada traju i svega 10 minuta, jer ministri sve unapred dobiju elektronskom poštom. Pritom je sve pokriveno veb-kamerama i mnogo toga se može pratiti uživo, a sednicama vlade prisustvuju blogeri, koji odluke odmah prosleđuju na internet stranice ove institucije. Primena sajber države je u praksi otišla toliko daleko, da sada profesori na fakultetu neretko samo nekolicini studenata drže predavanje uživo, dok ga ostali prate preko interneta. Štaviše, građani Estonije su, uz pomoć biometrijske lične karte s čipom, na poslednjim izborima mogli i da glasaju preko neta...

U državi koja ima tek nešto više od milion i po stanovnika, Estonci čine oko 65 odsto populacije, dok najveći deo preostalih 30 i kusur procenata zauzimaju Rusi, odnosno "Russian speaking" stanovništvo; jer određeni deo ove jezičko-kulturne manjine čine i Ukrajinci, Belorusi... Pa ipak, ruski medved polaže pravo na snažan uticaj na čitavu ovu zajednicu, koja mu je u velikoj meri i okrenuta, pa tako u Estoniji živi i veliki broj ljudi koji ne govore estonski ili jednostavno ne žele da ga koriste; onih koje domaći mediji nimalo ne interesuju, jer su im satelitske antene, čini se nepovratno, okrenute prema Moskvi. Zvuči li poznato? Ovaj tihi ali itekako evidentni međusobni animozitet Estonaca i Rusa kulminirao je pre dve godine, kada su gradske vlasti Talina donele intrigantnu odluku da statuu bronzanog crvenoarmejca iz centra izmeste na periferiju, što je isprovociralo ogorčenje i žestok bunt ruske zajednice.

Istini za volju, slične istorijske permutacije širom Rusije su prošle relativno nezapaženo, ali u Estoniji takva akcija ipak dobija drugačiji kontekst i razloge za to ne treba predaleko tražiti. Naime, ova zemlja nema gotovo nikakvu ratničku istoriju i uglavnom je prelazila iz ruku u ruke švedskih, finskih, nemačkih i ruskih osvajača bez ispaljenog metka. Poslednja bitna promena odigrala se u osvit Drugog svetskog rata, kada su se odredbama separatnog mira između Hitlera i Staljina Nemci povukli iz Estonije. Estonci još pamte pogrom koji su nakon toga doživeli pod Sovjetima i u čemu pronalaze opravdanje za činjenicu da su jedinice Vermahta dočekale s cvećem; kao oslobodioce. Kada se ratna sreća kod Staljingrada okrenula, a Crvena armija počela da potiskuje Nemce širom Istočnog fronta, sovjetsku nameru da brzo izbiju na Baltik osujetile su SS divizije iz Nemačke, Danske, Norveške, Švedske, Holandije, Flandrije i, naravno, Estonije. Tako se odigrala čuvena bitka za Plava brda između jezera Pepsi i grada Narve, koja je Crvenu armiju koštala približno još 200.000 žrtava. Estonski doprinos tome i danas predstavlja predmet sporenja, a broj Estonaca koji ga danas smatraju herojskim otporom ekspanziji sovjetske pošasti na zapad nije nimalo zanemarljiv. Štaviše, u prospektima sa sažetkom bitke koji se uredno dele turistima, Nemci se nijednom ne pominju kao nacisti, dok su Rusi uglavnom predstavljeni kao Crvena armija, ali se na par mesta potkrala i formulacija "neprijatelj"?! Antifašizam nula bodova...

Tako se uz sve pokušaje estonskih vlasti da rusku zajednicu mirno integrišu u svoje društvo, a da im opet pruže pravo na obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, čini da je mirna koegzistencija samo prividna glazura duboke podeljenosti u kojoj obe etničke grupe žive za svoj račun; bez mešanja ako to nije baš neophodno. Nisu oni istinski neprijatelji, ali ni nemaju prevelike ambicije da postanu prijatelji i da čuju i razumeju jedni druge. Uzgred, ne treba zaboraviti i estonski specijalitet - preko 100.000 punopravnih građana bez državljanstva, koji se iz nekog razloga nisu opredelili ni za jednu stranu i pritom imaju posebne, sive pasoše s kojima, doduše, putuju jednako lako i bez viza kao i s zvaničnom estonskom putnom ispravom. Pritom je zanimljivo da su Estonci u sopstvenoj prestonici Talinu, gde se smestila trećina a po nekim procenama možda čak i polovina ukupnog stanovništva, zapravo manjinska zajednica. Ne puno, ali nesumnjivo razlog više za nacionalnu frustraciju. Ipak, Rusi tvrde da su i dalje građani drugog reda, da su diskriminisani kada traže radno mesto i manje plaćeni od Estonaca za iste poslove. S druge strane, Rusi i ovde daju svoj nesebičan doprinos tranziciji, srazmernim brojem oligarha po glavi stanovnika i uplivom mafije, koja je doduše svedena na "prihvatljivi minimum". Za to vreme, Rusi imaju svoje kafiće i noćne klubove sa svojim muzikom, a Estonci svoje, u kojima su jedine jedine dodirne tačke toaleti, koji su u Estoniji u oba slučaja uniseks varijanta. S tim što ovde muškarci uviđajno dižu dasku kada piške... Pardon, drugi zajednički faktor je zabrana pušenja na javnim mestima, što je ovde prošlo poprilično bezbolno, pa tako i jedni i drugi i po ciči zimi poslušno izlaze ispred lokala da bi utolili glad za nikotinom, koja, začudo, nije nestala skupa nametnutom apstinencijom.

Međutim, ni Estonci ni Rusi, naročito oni koji žive u pograničnom pojasu, nisu imuni na trostruko jeftinije cigarete i namirnice u susednoj Rusiji, što je posebno upečatljivo u Narvi, gradu koji je osamostaljenje Estonije ostavilo podeljenim; te se pogranični punkt nalazi maltane na gradskom trgu, nedaleko od mesta gde je nekada ponosno stojao Lenjinov spomenik. Redovi pešaka s estonske strane su poprilično dugački i svi se kući vraćaju veseli i zatrpani dupke punim kesama, a i ne moraju daleko da pešače, jer se već na ničijoj zemlju nalazi neki lokalni pandam nama dobro znanom Markovom fri-šopu. Posebna priča su ruski ribari, koji svoju ribu tradicinalno nude i na estonskoj strani reke Narve. Ali, ulaskom Estonije u EU, ovaj običaj je dospeo u koliziju s strogim evropskim propisima o uvozu hrane, dok lokalna samouprava nije genijalno zaključila da, ako se riba prodaje direktno iz čamca bez istovara na obalu, nema kršenja zakona; te je ponovo svima dobro...

Aleksa Grubeša

............................................
Video
............................................
Political Talk Show Ekstremi
............................................
Välisilm ETV24, 5.05.2008.
............................................
DUNA TV, 9.02.2008.
............................................
Site building ..SIMIJ..