ČEŠKO LICE S POGLEDOM IZ SRBIJE

Od Morave do Morave nečija se nasukala lađa

Morava tamo - Morava ovamo, a malo sličnog. Bogata istorija, prelepi gradovi, divni ljudi… a priča o Češkoj i Južoj Moravskoj u suštini je pomalo tužna. Naravno, ne za Čehe i njihove Moravce već za nas. Negde smo zalutali u razvoju. Iako se iz Brna ili Ostrave samo na prvi pogled ne može nazreti gde je izlaz za naše zablude, češki gradovi, središta Južne i Severne Moravske, te osmesi ljudi koji se mogu videti na tamošnjim ulicama, čist su dokaz da smo se mi sigurno izgubili u nekom lavirintu privrednog, ekonomskog, političkog i ko zna kog još razvoja.

Uz sve ushićenje prelepim građevinama starog Brna ili industrijske Ostrave, nemoguće je da se, ispijajući kapuciner na nekom od trgova ovih predivnih čeških gradova, usput ne zapitamo i zbog čega su prosečne plate u Srbiji tri puta manje nego u Češkoj, troškovi života otprilike isti, a nezaposlenost kod nas najmanje duplo veća. Čini se ipak da smo „zakovani za stenu koja ne postoji” i da godinama bijemo izgubljene i ekonomske i političke bitke busajući se u prsa kako smo najlepši i najpametniji, uvek nalazeći izgovor da idemo u dobrom smeru. Jer, eto, tu negde, postoje i gori od nas. Šta ćemo s onima koji su bolji. Mnogo.

– Česi su uglavnom skromni i zadovoljni – priča nam Miroslav Ketelš, nekadašnji fotoreporter „Ruskog slova” , a potom kamerman novosadske televizije, koji je već skoro dve decenije radnik češke televizije u Ostravi. – Kada sam početkom devedsetih radio na Televiziji Novi Sad, imao sam platu 1.700 nemačkih maraka, a sada otprilike toliko zarađujem kao kamerman češke televizije. Otišao sam iz Novog Sada 1992., odmah po povratku iz besmislenog i suludog rata, jer se to više nije moglo izdržati. U početku mi u Ostravi, u koju sam došao na poziv prijatelja i ostao, nije bilo lako, ali se iz meseca u mesec, iz godine u godinu, situacija popravljala. I upravo je to razlog priličnog optimizma i relativnog zadovoljstva većine stanovnika Češke – uvek je nekako pomalo bolje.

Miroslav kaže da su plate u Češkoj za iole bolji posao najmanje hiljadu evra, i to bruto, a da se potom oko 30 procenata te sume dobrovoljno uplaćuju za doprinose. U medijskim kućama se, recimo, plate kreću od 1.000 evra za početnike, pa do više od 2.000 evra u bruto iznosu za uobičajeni novinarski posao. Ekonomska kriza se, naravno, i ovde oseća, ali samo u nekim sektorima češke privrede. Tako je u Severnoj Moravskoj zatvoreno nekoliko rudnika, ali su se radnici u većini slučajeva brzo snašli.

Jedan drugi Miroslav, radnik u jednoj od dvadesetak velikih knjižara u Brnu, priča nam da je kvadratni metar stan ovde oko 1.200 evra, da se za 5 ili 10 evra može ručati ili večerati u veoma pristojnom restoranu, kao i da su pozorišta puna svako veče i na skoro svakoj predstavi… Slično ili čak isto može se čuti od gostiju u bilo kojoj od nekoliko desetina tradicionalnih čeških pivnica u Brnu. „Dobro je, možda može biti bolje, administracije imamo previše”, ponavljaju Česi .

Ilona Sokolova, član Saveta Južnomoravske regije u razgovoru s novinarima iz Vojvodine, koji su imali priliku da posete Moravsku u organizaciji novosadskog Centra za politiku i evroatlantsko partnerstvo, samo je potvrdila ono što smo čuli i od ljudi na ulicama. Prosečna plata u ovom delu Češke je 23.000 kruna, što je oko 920 evra. Ona pri tome napominje da je Češka podeljena u 14 regiona koji nemaju sudsku i zakonodavnu vlast, ali imaju dovoljno novca da finasiraju škole, kulturu...

Po njenim rečima, Južna Moravska uspešno koristi i novac iz Evropskih fondova, a njega ima poprilično. Naime, Češkoj će do 2013. godine iz EU stići 26,7 milijardi evra. Naravno, ako bude imala dobre projekte, a gospođa Sokolova tvrdi da će Južna Moravska svoj deo kolača maksimalno potrošiti.

U fabrici traktora u Brnu opet vas prođu žmarci kad shvatite da „Zetor” proizvodi 7.000 vrhunskih mašina godišnje, da trećinu izvozi samo u Poljsku, da radnici imaju plate od preko 1.200 evra mesečno... Srbija je, tek da podsetimo, agrarna zemlja, imali smo dve fabrike traktora, a danas naši ministri stalno IMT sele s lokacije na lokaciju po Beogradu, a nikako da ga presele. O automobilima da i ne govorimo – Češka proizvodi milion limuzina godišnje, a 1989. pravila ih je 400.000...

Možda za kraj najbolje dođu reči predsednika Ustavnog suda Češke Pavela Rihetskog, koji nam je priznao da je i u Češkoj privatizacija urađena loše, da ni restitucija nije bila najpravednija, da su tajkuni odneli dosta novca na razna ostrva. Nešto poznato zvuči. Samo... prosečne plate u Srbiji i dalje su tri puta manje nego u Češkoj, troškovi života otprilika isti, a nezaposlenost kod nas najmanje duplo veća…

Kako ide Česima, možda se vidi i po tome koji je glavni politički problem trenutno u Južnoj Moravskoj. Verovali ili ne, to su – dabrovi. Naime, sa evropskim integracijama u Češku su stigli i dabrovi koji ovde nikada pre toga nisu živeli. Zapravo, doneti su. A nakon desetak godina toliko ih se namnožilo da su počeli da prave velike štete, buše brane i otežavaju odbranu od poplava koje ovih nedelja prete i Češkoj. S obzirom na to da su dabrovi zaštićena vrsta, sada se vode žučne političke debate kako bi se zaštita skinula i dabrovi nekako doveli u red.

Dejan Urošević

............................................
Video
............................................
TV Panonija, prilog iz Estonije
............................................
RTV prilog iz Estonije
............................................
TV Panonija, prilog iz Estonije
............................................
RTV prilog iz Estonije
............................................
Political Talk Show Ekstremi
............................................
Välisilm ETV24, 5.05.2008.
............................................
DUNA TV, 9.02.2008.
............................................
Site building ..SIMIJ..