NATO: mapa puta

Index patriotizma najbližih saradnika premijera gradira od simboličkog negiranja značaja saradnje Srbije i NATO, do eksplicitnih pretnji da će, ukoliko “SAD priznaju prvu NATO državu” Skupština Srbije doneti odluku da “naša zemlja ne može biti član NATO”. Metaforičke srpsko-američke kosovske bitke su već najavljene, a sinhronizovanim istupima saradnika V. Koštunice Beograd se na geopolitičkim marginama pozicionira izmedju Bondstila i Brisela. U kontekstu ovakvih iskaza simbolička NATO praznina pristupnog govora V. Koštunice se jasno dešifruje: zemlji koja identitetski konstrukt gradi tek prodajom ratnih ruševina, sukobi sa SAD i NATO (za sada metaforički) su nužni da bi se iluzija nacionalne kvazi-suverenosti po svaku cenu očuvala. Gradirajući index uvreda i diskvalifikacija spram NATO koji nosi genius loci tudjeg sveta, rastu upravo proporcionalno pseudo-moć i mudrost nemoćnih koje se neguju recikliranjem patnje i moralne superiornosti Srbije kao večne žrtve.

Suprotstavljajući ideji globalnog partnerstva i međuzavisnosti iluziju lažne suverenosti i samodovoljnosti stavovi DSS čelnika su podržani od strane srbijanskih elita (eksplicite izrekom ili implicite, šutnjom i nereagovanjem) koje projektujući vlastite etno-nacionalističke traume fabrikuju stvarnost izmišljajući prostor za NATO državu. Sklonost ka istorijskim eksperimentima projektuju na fantomsku NATO državu uvodeći nerealne političke formule i prenebregavajući činjenicu da NATO nije organska, već politička struktura 26 država. I da je Srbija članica programa NATO Partnerstvo za mir (PzM). I da je Vlada Srbije (čiji ministri defamiraju aktivnosti medjunarodne zajednice na Kosovu) jednoglasno usvojila Prezentacioni dokument kojim se definišu aktivnosti u kojima će Srbija učestvovati u ovom programu NATO. I da se očekuje da će Srbija sa NATO potpisati Sporazum o bezbednosti informacija koji je važan ne samo zato što će prvi put u istoriji Srbija imati vojno-diplomatsko predstavništvo u sedištu NATO, već će stvoriti uslove i za viši nivo razmene informacija sa NATO koji je jedini garant bezbednosti na Kosovu. Očito je da su kvalifikacije da NATO pravi marionetsku, kriminogenu, mafijašku, satelitsku, vojnu…državu neophodne da bi se legitimisao srbijanski politički univerzum u kojem Bondstil kao glavni grad NATO države proizvodi višak značenja neophodan srbijanskim elitama da bi nastavile da izvode istorijske eksperimente nad građanima Srbije.

Zašto su u ovom istorijskom eksperimentu srbijanskim elitama potrebni SAD i NATO kao neprijatelji? NATO je metafora preispitivanja kvazisuverenosti i spremnosti da se iz partikularnog i hermetičkog udje u prostor subnacionalne sigurnosti, koji ne predstavlja samo vojnu strukturu već uključuje dimenzije političke, ekonomske, socijalne i ekološke bezbednosti. Agenda globalne bezbednosti je izmenjena. Realnost globalnih pretnji znači opasnost od globalnog terorizma, širenja oružja za masovno uništenje, energetskih problema, globalnog zagrevanja… Globalni bezbednosni izazovi zahtevaju zajedničke odgovore. Globalno partnerstvo je nužnost.

Pretpostavka globalnog partnerstva je spremnost da se nadraste ekskluzivizam važnosti malih naroda i umišljeni mesijanizam i promovišu politike koje znače raskid sa duhom palanke i antizapadnjaštvom. Pitanje je da li se srbijanske elite plaše onih 32 odsto gradjana Srbije koji (istraživanje Media Galup, februar 2007. godine) podržavaju ulazak Srbije u NATO? Da li se plaše otvorenosti, profesionalne kompetentnosti i prevazilaženja granica, a NATO je upravo metafora pomerenih granica? Da li se plaše stvarnosti koja se neće iscrpljivati kroz očajničku potragu za prijateljima (istorijskim i tradicionalnim) i neprijateljima. Zarobljeni u mentalnoj matrici prijatelj-neprijatelj, podrazumevajući da će “Vlada Srbije pronaći način da odgovori na nasrtaje na suverenitet i teritorijalni integritet” akviziteri naše nasreće ne mogu da prihvate stvarnost globalnog partnerstva i NATO definišu kao partnera. NATO kao partner je prvi korak u nadilaženju simboličkih granica.

Utisak je da Srbija ne razume globalnu agendu bezbednosnih problema i novouspostavljenu konfiguraciju moći. Sa jedne strane ministar spoljnih poslova Srbije u Briselu predstavlja Prezentacioni dokument o osnovnim ciljevima Srbije u PzM, a sa druge, stranka premijera Srbije »zahteva od NATO da poštuje nepromenljivost medjunarodno priznatih granica Srbije«. Ambivalentnost i simboličke praznine u istupima predstavnika Vlade su još jedan dokaz da je poziv Srbiji da se uključi u PzM i otvaranje evroatlantske perspektive rezultat strateške odluke evroatlantske zajednice: da je uz očit deficit demokratskih kapaciteta Srbija nemoćna da se samostalno, bez spoljne podrške uključi u evroatlantske integracione procese. Uključivanjem u program PzM, i u budućnosti NATO, Srbija dobija šansu da preuzme i demonstrira odgovornost za unapredjenje stabilnosti i bezbednosti regiona. I da jasno definiše vlastiti bezbednosni identitet.

Novi Sad, 03. septembar 2007.

Srbija: strategije privida i septembarska agenda
Vlada Republike Srbije: kontinuitet, pomirenje, reforme
11. jul 2008: da li će Ivica Dačić i Boris Tadić zajedno kleknuti u Potočarima?
Sužena vizija evroreformskih snaga
Politički karneval sankilota: Kosovo u paralelnoj dimenziji stvarnosti
Evroatlantske perspektive Srbije: inaugurisanje samodosuđene izolacije
Kada će Ištvan Pastor postati predsednik Srbije?
Srbija 2007: godina političke hibernacije
Parafirana neutralnost
Suspendovana stvarnost
Evroatlantske integracije: lažne dileme
NATO: mapa puta
Panslovenske ili evroatlantske integracije
Realnost Rezolucijâ
Građanin bez imuniteta
Akviziteri naše nesreće
Zatočenici savesti
Falsifikovanje građanskih vrlina
Dan Evrope, a u Srbiji
Srbija i Kosovo: ka izgradnji novog evropskog habitusa
Srbija: država suvišnih građana
Simbolička kompenzacija
Srbija: evroatlantske perspective
Srbija u vakuumu
Pobedonosni gubitnici
Izborne kolone: slucaj Vojvodina
Pred licem nepravde „novog“ Ustava Srbije
Site building ..SIMIJ..