Evroatlantske integracije: lažne dileme

Srbijanska suspendovana stvarnost je paradigma procesa „modernizacije bez modernosti“ u kojoj, ne razborita artikulacija interesa građana, već patriotski „Marševi za jedinstvo Srbije“ i najavljene intervencije Garde cara Lazara u slučaju „jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova“ definišu Srbiju kao relevantnog subjekta na medjunarodnoj političkoj sceni. No, povratak u modernu istoriju metodologijom „Bogom blagoslovene pravedne sile“ legitimiše forum savetnika i analitičara, kao jedino validnu supra-političku arenu iz koje se sinhronizovano imenuju potencijalni neprijatelji, razvija neokosovska ideologija i šalju pseudo-patriotske poruke koje imaju za cilj nametanje lažnih dilema i diskreditovanje srbijanskog evroatlantskog hodograma. Domoljubna blokada ne dozvoljava da se na polu-fabrikovane tvrdnje, a glede uslova pristupanja NATO, iznesu racionalni odgovori:

1. stari koncept bezbednosti (priprema za odbranu od spoljnog neprijatelja) u novoj konfiguraciji moći i upravljanja krizama biva zamenjen novim konceptom ljudske bezbednosti koji u focus stavlja potrebe i interese građanina. Živimo epohu medjuzavisnosti i saradnje tražeći globalne odgovore na globalne pretnje.

2. NATO struktura uz vojno-bezbednosne komponente snažno naglašava važnost pokretanja političkog dijaloga partnerskih država članica i podržava projekte koji se bave pitanjima ekološke, sajber ili energetske bezbednosti. Projekti ekoloških apspekata upravljanja Prespanskim jezerom, uništavanja toksičnog raketnog goriva u Azerbejdžanu, proučavanja psiholoških aspekata terorizma.. donose benefite i naučnim institucijama i gradjanima.

3. NATO je garant kolektivne bezbednosti i širenje alijanse na istok je povećalo prostor slobode i sigurnosti. NATO nema nadnacionalnu vlast i sve odluke se donose konsenzusom. Više od 60 država u svetu je uključeno u različite programe partnerstva sa NATO.

4. politički kriteriji priključenja NATO su kompatibilni sa kriterijima pridruživanja EU. Institucionalne reforme su pitanje strateške odluke i političkog konsenzusa glede prihvatanja stubova politika evroatlantske zajednice i temeljno pitanje jačanja procesa demokratske konsolidacije.

5. uskladjenost političkog, ekonomskog i bezbednosnog okruženja i standarda je pretpostavka predvidljivosti i izvesnosti: prostor budućih investicija je stabilan i kompatibilan sa najmanje 49 država (članice NATO i PzM). Kompatibilnost sa NATO strukturama znači i prenos vojne tehnologije i znanja, standardizaciju prema zapadnim normama, odgovornost za kreiranje evropskog bezbednosnog sistema.

6. reforme vojske su znatno jeftinije od neracionalnog održavanja velikog broja ljudstva i zastarelih vojnih tehnologija: racionalnija je preraspodela vojnog budžeta budući da se menja struktura troškova: očekivana izdvajanja iz bruto društvenog proizvoda za potrebe članstva u NATO se projektuju na oko 2 posto. Kolektivna odbrana je uvek jeftinija od individualne. Finansijsko upravljanje zajedničkim budžetima koje vodi NATO vrši se kroz posebne civilne, vojne i infrastrukturne budžete, a na osnovu dogovorene formule podele troškova.

7. u članstvu NATO nisu sledeće članice EU: Austrija, Kipar, Irska, Švedska, Finska i Malta. Na Kosovu u sastavu KFOR, i pored činjenice da nisu članice NATO, su stacionirane švedske, austrijske, irske i finske trupe. Trupe Švajcarske koja nije članica ni EU ni NATO, su takodje u sastavu KFOR. To je činjenica koja govori sa jedne strane o potrebi Vlada ovih zemalja da reaguju i podele teret odgovornosti u upravljanju krizama, a sa druge o kompatibilnosti vojnih struktura ovih zemalja sa NATO strukturama. Od oko 17.000 vojnika u sastavu KFOR američkih je oko 1.300.

8. „imali smo previše žrtava u tolikim ratovima koje je Srbija vodila, da bi sada, kroz pristupanje NATO, sejali nove žrtve zarad tudjih interesa i na drugim kontinentima“. Osim u odbrani teritorija Saveza (Evropa, Severna Amerika) Srbija nema obavezu da učestvuje u drugim operacijama: Parlament donosi odluku o učešću trupa u operacijama na drugim prostorima.

Srbijanske elite suspenduju stvarnost nemoćne da reše ključna pitanja demokratske konsolidacije: pitanja temeljnih institucionalnih reformi koje su pretpostavka evroatlantskih integracija. Vojnim rezervistima koji štrajkuju glađu i građanima koji žive svakodnevnicu premreženu strahom, nesigurnošću i neizvesnišću nudi se politika vojne neutralnosti. I demonstrativnog napuštanja medjunarodnih skupova na kojima delegacija Kosova nastupa kao legalni subjekt. Nude nam se beg i neutralnost kao odgovor na pitanje odgovornosti za vlastitu budućnost.

Novi Sad, 29. septembar 2007.

Srbija: strategije privida i septembarska agenda
Vlada Republike Srbije: kontinuitet, pomirenje, reforme
11. jul 2008: da li će Ivica Dačić i Boris Tadić zajedno kleknuti u Potočarima?
Sužena vizija evroreformskih snaga
Politički karneval sankilota: Kosovo u paralelnoj dimenziji stvarnosti
Evroatlantske perspektive Srbije: inaugurisanje samodosuđene izolacije
Kada će Ištvan Pastor postati predsednik Srbije?
Srbija 2007: godina političke hibernacije
Parafirana neutralnost
Suspendovana stvarnost
Evroatlantske integracije: lažne dileme
NATO: mapa puta
Panslovenske ili evroatlantske integracije
Realnost Rezolucijâ
Građanin bez imuniteta
Akviziteri naše nesreće
Zatočenici savesti
Falsifikovanje građanskih vrlina
Dan Evrope, a u Srbiji
Srbija i Kosovo: ka izgradnji novog evropskog habitusa
Srbija: država suvišnih građana
Simbolička kompenzacija
Srbija: evroatlantske perspective
Srbija u vakuumu
Pobedonosni gubitnici
Izborne kolone: slucaj Vojvodina
Pred licem nepravde „novog“ Ustava Srbije
Site building ..SIMIJ..