Parafirana neutralnost

Parafiranje SSP je potvrdilo: evidentnu spremnost evropske zajednice da uloži dodatne napore kako bi se Srbija institucionalno uskladila sa korpusom političkih i ekonomskih regula EU, ali i da paradoksalno, srbijanske elite benevolentnost međunarodne zajednice (SSP je parafiran par dana po upućivanju demarša od strane ambasadora pet zemalja članica Kontakt Grupe, kojim se Srbija upozorava i poziva da zauzme konstruktivan stav glede političkih procesa u susednoj BiH) predstavljaju kao prihvatanje “samo-nama-primerene” realnosti: kao obostrano priznanje postojanja zamrznutog konflikta Srbije i evroatlantske zajednice. Finalizacija pregovaračkog procesa rešavanja statusa Kosova je trenutak koji srbijanske elite koriste da se uloga Srbije kao “bolesnika na Balkanu” reinkarnira a parafirani SSP zlorabi kao nova ideološka odstupnica. Pored Kosova, predizborni nastupi će biti dodatno obogaćeni još jednim zamrznutim konfliktom: Srbija vs. evroatlantska zajednica. Stanje političke hibernacije se produžava u nedogled. Zvanično parafirano.

Gama pretnji kojima se poslednjih meseci diskredituje međunarodna zajednica se sažimaju u poruci da je Srbija, sebi okrenuta i vojno neutralna, spremna da redefiniše spoljno-političke prioritete i po cenu izolacije. »Ne u NATO« u podtekstu znači »ne u EU«. U stanju političke šizofrenije Srbija okončava šestomesečno (uspešno) predsedavanje Savetom Evrope, a u senci proklamovane Deklaracije o vojnoj neutralnosti. Vojna neutralnost predstavlja “najbolji i najpouzdaniji način da Srbija očuva državni suverenitet, integritet i nezavisnost kao temelj svog slobodnog sveukupnog napretka i da obezbedi dostojanstven život svojih građana«. Da li je vojna neutralnost garant napretka i dostojanstvenog života građana, u zajednici na ivici političkog i ekonomskog bankrota, koja shodno ocenama Evropske Komisije (izveštaj o Strategiji Proširivanja) »neće skoro ispuniti uslove za ulazak u EU«? Da li je vojna neutralnost garant prevladavanja stanja političke konfuzije u zajednici u kojoj su »oštre političke podele dovele do usporavanja reformi«, a elite fokusirane na problem Kosova, spremne da zarad realizacije koncepta »Svi Srbi u jednoj državi« iznova podstiču procese regionalne destabilizacije, rabeći nacionalističku retoriku? Ako vojna neutralnost predstavlja izraz »iskrenog opredeljenja Srbije protiv politike sile« zašto se ne prihvati činjenica da je najiskreniji izraz opredeljenja »protiv ugrožavanja mira« unapredjenje odnosa Srbije sa BiH i Kosovom poštovanjem odredbi sporazuma CEFTA i Regionalnog Saveta.

“Izvestan pomak” u dostizanju političkih standarda EU formiranjem “proevropske reformske vlade” (ocene u izveštaju EK) sagledani kroz prizmu političke svakodnevnice se potvrdjuju konkretnim političkim činovima: Narodna Skupština Republike Srbije je po isteku svih rokova ratifikovala sporazum CEFTA; zakoni neophodni da bi se pokrenuo proces liberalizacije viznog režima se usvajaju u poslednjem trenutku; ne postoji spremnost da se otvori dijalog institucija i građana, a procesi pridruživanja evroatlantskim strukturama objasne u kategorijama dobiti i odgovornosti. Svesno se razdvajaju procesi pridruživanja EU i NATO, manipulišući činjenicom da Studija Proširenja NATO iz 1995. godine navodi političko-ekonomske stubove članstva u NATO, kompatibilne uslovima članstva u EU: poštovanje temeljnih demokratskih principa i zaštite ljudskih prava, tržišne ekonomije i regionalna stabilnost. Glavni odbor Demokratske stranke Srbije proklamovanjem Deklaracije o vojnoj neutralnosti građanima ne pominje činjenicu da je uskladjenost političkog, ekonomskog i bezbednosnog okruženja i standarda pretpostavka izvesnosti: prostor budućih investicija je stabilan i kompatibilan sa najmanje 49 država (članice NATO i PzM). Da li “ne-NATO” i “još-ne-Evropa” stav proklamovan od strane značajnog dela srbijanskih elita podrazumeva i raskidanje do sada potpisanih ugovora sa NATO, uključiv i Ugovor o vazdušnom i kopnenom tranzitu NATO trupa kroz Srbiju?

Promovisanje vojne neutralnosti kao čin skidanja odgovornosti (ali ne i vrednosno i politički neutralan stav) je u funkciji: prolongiranja rešenja ključnih političkih i ekonomskih problema; kreiranja vrednosne konfuzije i produbljavanja jaza izmedju deklarativno iskazanih stavova (nema alternative evroatlantskim integracijama) i njihovog potiranja činovima konkretne političke akcije kao i pripremanja (praćeno prigodnom ideološkom infrastrukturom i scenografijom) i iniciranja alternativnog zamrznutog konflikta (Srbija vs. evroatlantska zajednica). Dekor je spreman: spomenik “Ruskom konzulu”, slike Vladimira Putina i lamenti o večnom prijateljstvo izmedju Srbije i Rusije.

Novi Sad, 10. novembar 2007.

Srbija: strategije privida i septembarska agenda
Vlada Republike Srbije: kontinuitet, pomirenje, reforme
11. jul 2008: da li će Ivica Dačić i Boris Tadić zajedno kleknuti u Potočarima?
Sužena vizija evroreformskih snaga
Politički karneval sankilota: Kosovo u paralelnoj dimenziji stvarnosti
Evroatlantske perspektive Srbije: inaugurisanje samodosuđene izolacije
Kada će Ištvan Pastor postati predsednik Srbije?
Srbija 2007: godina političke hibernacije
Parafirana neutralnost
Suspendovana stvarnost
Evroatlantske integracije: lažne dileme
NATO: mapa puta
Panslovenske ili evroatlantske integracije
Realnost Rezolucijâ
Građanin bez imuniteta
Akviziteri naše nesreće
Zatočenici savesti
Falsifikovanje građanskih vrlina
Dan Evrope, a u Srbiji
Srbija i Kosovo: ka izgradnji novog evropskog habitusa
Srbija: država suvišnih građana
Simbolička kompenzacija
Srbija: evroatlantske perspective
Srbija u vakuumu
Pobedonosni gubitnici
Izborne kolone: slucaj Vojvodina
Pred licem nepravde „novog“ Ustava Srbije
Site building ..SIMIJ..